СТУДЕНТСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР КРАГУЈЕВАЦ www.skckg.com
ПРОГРАМ 10.05 – 16.05.2021.
Уторак, 11. мај у 2000
Контакт галерија
Филмска пројекција Само напред – Continuer
Режија: Хоаким Лафос
Жанр: драма
Трајање: 84 минута
Производња: Белгија, Француска
Растрзана између потребе за сопственом слободом и жеље да буде добра мајка, Сибил успева да наговори свог већ одраслог сина Семјуела да крену на дуго путовање у нади да ће тако повратити некадашњу блискост.
Изазови само вребају – како због њихових карактера, тако и због висоравни Киргистана по којима јашу, тако да се филм полако претвара у напети психолошки трилер. Од почетка је јасно да је атмосфера између њих напета, али уз детаље које нам најзначајнији белгијски редитељ Лафос пружа „на кашичицу“ почињемо да се питамо да ли је ово путовање мајке и сина права или погрешна ствар. Филм је сниман по мотивима бестселлер романа „Keep Going“ Лорен Мовињеа.
Чекамо вас уз све мере за сузбијање ширења вируса ЦОВИД 19. Ношење маске обавезно.
Улаз слободан. Резервацију можете извршити путем телефона 060/033-50-52
Среда, 12. мај у 1900
Контакт галерија СКЦ, Facebook live
Разговор о књизи – Кћери, зар не видиш да горим – Ивана Максић
Поезија Иване Максић је позив на класну побуну, давање гласа осујећенима и прекарнима, који су главни јунаци ове књиге. Улазећи у дијалог с различитим друштвеним конструктима, али и литерарним традицијама и тзв. универзалним вредностима – као прећутним партнерима у одржавању постојећег поретка – читалац, заједно с песникињом, препознаје смисао борбе, али и исходиште текста, у могућности за стварање нове друштвене заједнице. Идејно и идеолошки недвосмислена поезија попут ове могла би на том путу понети бакљу.
Ивана Максић. Рођена 1984. Објавила књиге поезије: О тело твори ме (2011), Изван комуникације (2013), La mia paura di essere schiava (итал; 2014), плакета Јаз сем твој пропагандни филм (срп-сло; 2018). Књига поезије Кћери, зар не видиш да горим објављена је у едицији 12/19 Трећег Трга.
Преводи с енглеског језика. Пише прозне цртице, есеје и критичке текстове.
Среда, 12. мај у 2100
Радио телевизија Крагујевац
Tempus пројекат
- Како отићи на стипендирану студентску размену на основне, мастер или докторске студије кроз Erazmus+ и CEEPUS програме?
- Шта су Erazmus Mundus заједнички мастер програми?
- Који ресурси и алати су на располагању при потрази за наведеним, као и другим врстама мобилности?
Одговоре на ова питања можете сазнати из прве руке у новој емисији серијала СКЦ квАрт, Темпус пројекат, која презентује рад Фондације Темпус, организације задужене за промоцију и спровођење програма Erazmus+ и CEEPUS у Републици Србији.
Такође имаћете прилике и да чујете студенте-учеснике овог програма који ће поделити своја искуства са студентских размена.
Четвртак, 13. мај у 2100
YouTube канал СКЦ
СКЦ КвАрт Буги-вуги предграђа – Мирко Кекић
Буги-вуги предграђа је песничка књига коју карактерише мотив одрастања у малом граду, као и оригинална, младалачка енергија оличена у необичној синтакси и односу према језику.
О песничком идентитету, иронијском отклону од њега и песничком универзуму Мирка Кекића говори се у емисији КвАрт која ће премијерно бити емитована у четвртак, 13. маја у 21 сат на YТ каналу СКЦ Крагујевац
Петак, 14. мај у 2000
Контакт галерија
Изложба Point of perception – Нада Арнаут
Процесуалност у раду Наде Арнаут је доминантна умјетничко-теоријска пракса којом се служи у пројекту Point of perception. Збир свих радова на изложби јесте врста постконцептуалне праксе, којом ауторка преиспитује навике погледа, статус умјетничког дјела као и перспективне тачке, те позиције перцепције. Пракса Наде Арнаут унапријед преиспитује природу датог и креираног умјетничког дјела. Процесуална умјетничка пракса се развија из дадаистичких и неодадаистичких акција и перформанса током шездестих и седамдесетих година прошлог вијека. Процесуална умјетност у радовима Наде Арнаут заснована је на трансфомацији умјетничког дјела као предмета у просторно временски догађај. Оваква процесуалност јесте перформативна и пост – објектна зато што овакви радови углавном могу да се схвате и сагледају кроз документацију процеса, јер су нестабилни тј. на неки начин они нису ту и нису презентабилно експонирани.
Пост-објектност као доминантна методологија и дискурс у процесу рада јесте видљива у скоро свим радовима. Пост-објектна умјетност је назив за умјетничке радове концептуалне умјетности засноване на материјално – енергетским процесима, понашању умјетника и стратегијама замјене предмета, инсталације, амбијента и акције текстуално – дијаграмском анализом, описом и документацијом. За пост-објектну умјетност карактеристично је опређељење за изван умјетничка или природна стедства и материјале чије формулације и начин кориштења тј. методологија не доводе до изведбе – довршених објеката, него иницирају догађаје у којима је временски и просторни статус умјетничког дјела темељно трансформисан и доведен у питање. Реченица не може бити транспарентна као прозор или вјерна као огледало, она увијек производи нова значења у процесу читања. У том смислу, ријечи увијек садрже трагове других ријечи, увијек их призивају у значењски, никада довршени процес. Реченице и стејтменти у радовима Наде Арнаут, постају иконичким знаковима и увезивањем стварају нова и независна значења. Оне упућују једне на друге, а знакови увијек упућују на друге знакове, те због тога можемо закључити да је употреба овакве језичке праксе осуђена на „недовршеност“ у приказивчко-формалистичком контексту, на мозаичну рекреацију у сваком посматрачу понаособ у контексту савремене умјетности данас.
Игор Бошњак
Нада Арнаут, рођена 1981. године у Метковићу, Југославија.
Дипломирала на Академији ликовних умјетности у Требињу 2007. године на одсеку за сликарство, гдје је и магистрирала 2013. године. Ради као доцент на Академији ликовних умјетности у Требињу. Излагала самостално и групно на бројним изложбама у земљи и иностранству. Живи и ради у Требињу (Босна и Херцеговина).
