Представљени радни текстови нових правосудних закона
Министарка правде Маја Поповић истакла је данас, на отварању јавне расправе о сету правосудних закона, да ће радни текстови закона у области правосуђа значајно утицати на јачање независности судства и самосталности јавног тужилаштва и подразумевати искључење политике из избора судија, председника судова, јавних тужилаца и главних јавних тужилаца и успоставити бољи систем предлагања, премештаја и престанка њихових функција.
Министарка Поповић оценила је да су грађани, подршком уставним променама, оснажили темеље владавине права и правне сигурности, чиме су створени услови за унапређење заштите људских права, економски развој државе и јачање њених демократских капацитета.
Имајући у виду да је Уставним законом предвиђен рок од годину дана за усвајање сета правосудних закона, Поповић је подсетила да је одмах по проглашењу Акта о промени Устава у Народној скупштини, Министарство започело консултације са Високим саветом судства, Државним већем тужилаца, Врховним касационим судом, Републичким јавним тужилаштвом, Друштвом судија Србије, Удружењем јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије, професорима правних факултета, научним сарадницима Института за упоредно право и представницима невладиних организација. Она је навела да се приликом одлучивања о избору чланова радних група, Министарство руководило искључиво критеријумима стручности, професионалности и интегритета и мотивом да буду укључени они који могу дати највећи допринос за изналажење најбољих нормативних решења. Како је објаснила, и поред притисака појединих невладиних организација и удружења, да њихови представници и руководства уђу у састав радних група, није било могуће укључити све заинтересоване и обезбедити рад са овако великим бројем чланова.
Шеф делегације Европске уније у Србији Емануел Жиофре, који је присуствовао отварању јавне расправе, истакао је да Европска унија снажно подржава озбиљан напор који су Влада Србије, а посебно Министарство правде, са представницима правосуђа и правне струке, уложили у промоцију и инплементацију реформи, које ће Србију значајно приближити европској породици, којој и припада. Он је оценио да су реформе у области правосуђа кључни корак на европском путу Србије, од којег ће велику корист имати и држава Србија и њени грађани.
Захваливши се представницима Европске уније и Савета Европе на подршци у реформи правосуђа, Поповић је позвала све заинтересоване институције и појединце да активно учествују у јавној расправи и допринесу стварању што квалитетнијих правосудних закона.
Након израде законских решења, које су трајале четири месеца, јавности су данас представљени радни текстови: Закона о судијама, Закона о уређењу судова, Закона о Високом савету судства, Закона о јавном тужилаштву и Закона о Високом савету тужилаштва. Новим нормативним актима Високи савет судства је дефинисан као независан државни орган који обезбеђује и гарантује независност суда, судијe, председника суда и судијe поротника, док је Високи савет тужилаштва дефинисан као самосталан државни орган који обезбеђује и јемчи самосталност јавног тужилаштва, Врховног јавног тужиоца, главног јавног тужиоца и јавног тужиоца. Овим органима је, у складу са препорукама Венецијанске комисије из октобра и децембра прошле године, гарантована буџетска самосталност, па ће моћи директно да предлажу средства за свој рад, као и плате носилаца судијске и јавнотужилачке функције. Овим органима су, у складу са Уставом, поверене и нове, знатно веће надлежности ‒ избор свих судија и председника судова, јавних тужилаца и главних јавних тужилаца, као и предлагање кандидата за избор Врховног јавног тужиоца.
Присутнима су се обратили председница Врховног касационог суда Јасмина Васовић, Републички јавни тужилац Загорка Доловац, као и шеф делегације Европске уније у Републици Србији Емануел Жиофре.
Београд,
- септембар 2022. године
Аутор фотографија: Зоран Николић
