Предавање новинара и публицисте Милорада Вукашиновића на тему „Порука српском народу – 24. март 1999. године”
Подсећајући на шестогодишњу доследност да се на дан када је НАТО извршио агресију на српски народ, на трибини Културног центра Новог Сада сетимо овог важног и трагичног догађаја, Милорад Вукашиновић говори о променама у геополитичкој архитектури светског поретка. Он истиче да је битно на нов и објективан начин осветлети трагедију, али и разумети да околности које су до ње довеле нису резултат „неспоразума и историјских ексцеса”, већ дуго припремани планови. Због тога је важно сетити се речи генерала Пјер-Мари Галоа који је предано истраживао и писао на ову тему и који је 2009. године објавио „Поруку српском народу”. Вукашиновић наводи да је реч о знаменитом геополитичару и једном од ретких Француза за ког се може рећи да је објективно анализирао агресију. Он је истицао одговорност Немачке за разбијање Југославије, а у својим записима ослањао се на приватне разговоре које је водио са групом немачких генерала, након којих је сагледао немачке оперативне разлоге за разбијање Југославије на штету Срба – од реваншизма због освете Србима за улогу у ратовима, чему се мора додати и сатанизација Срба у немачким медијима, до економских калкулација и великог плана да Немачка изађе на топла мора.
Генерал Галоа бавио се и улогом Америке на нашим просторима и разлозима који су утицали на њено учешће у разбијању Југославије на штету Срба. Вукашиновић је истакао неколико теза које говоре у прилог овој тврдњи, с нарочитим нагласком на русофобију, као важан рукавац америчке спољне политике. Он наглашава да су Срби на Балкану посматрани као „мали Руси” и да је србофобија само један крак велике русофобије. Галоа је критиковао и француску спољну политику у процесима разбијања Југославије, нарочито Митерана и потоње председнике. У књизи „Крв петрола – Босна” указао је на „ужасну кампању дезинформација у западним медијима”, коју су и у Француској на још вишем нивоу водиле опскурне личности, попут Данијел Митеран. Вукашиновић истиче да постоји архетип размишљања који није антисрпски и противруски и наводи светле примере, попут генерала Галоа. Велика је трагедија која је задесила српски народ на данашњи дан и бројне су њене последице, али само неговањем културе сећања може се подстаћи повратак изгубљеног самопоштовања и самопоуздања – закључује Вукашиновић.
