Датум: 24.03.2022. године
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
Влада Републике Српске утврдила је данас на 162. сједници, у Бањалуци, Приједлог закона о међубанкарским накнадама код платних трансакција на основу платних картица, који ће бити упућен на разматрање и усвајање у Народну скупштину Републике Српске.
Измјене имају за циљ повећање транспарентности накнада које трговци плаћају, смањење коначне цијене трансакција, те повећање обима безготовинског плаћања. Такође, измјенама би дошло до смањења трошкова прихватања платних картица на продајним мјестима трговања и до смањеног обима сиве економије.
Овим законом прописано је да горња граница међубанкарске накнаде код трансакције дебитном картицом не може бити виша од 0,2% вриједности извршене трансакције, док међубанкарска накнада код трансакције кредитном картицом не може бити виша од 0,3% вриједности извршене трансакције. Такође, овим законом је прописано привремено одступање од прописане висине међубанкарске накнаде, тако што је предвиђено да ће се висина међубанкарских накнада фазно смањивати, при чему су узети у обзир ефекти које би наведено снижавање могло да има на приходе банака које су издаваоци и прихватиоци платних картица. Предложено је да пружалац платне услуге може у року од три мјесеца од ступања на снагу овог закона нудити и наплатити међубанкарску накнаду у износу који није већи од 0,5% за дебитне картице и 0,6% за кредитне картице.
Влада Републике Српске усвојила је данас Уредбу о измјени Уредбе о условима за отварање девизног рачуна у иностранству којом су прописани услови и начин за отварање девизног рачуна и држање девиза на рачуну у иностранству.
Разлози за доношење ове уредбе представљају једну од мјера подршке привреди Републике Српске ради ублажавања економских посљедица и спречавања економске штете у привреди које су изазване ескалацијом међународних сукоба, посебно имајући у виду привредна друштва која послују са Руском Федерацијом.
С тим у вези, овом измјеном дозвољено је отварање девизног рачуна у иностранству за намјену наплате потраживања у страној валути која се не може трансферисати, ако је наплата условљена прописом стране земље или захтјевом иностраног партнера, а које основе и оправданост цијени Министарство финансија.
Влада Републике Српске утврдила је Нацрт Закона о основном васпитању и образовању.
Предложеним нацртом су детаљније прописани услови за оснивање подручних одјељења, јасније је дефинисан продужени боравак, боравак (стари назив јутарње чување) и програм пред полазак у школу, а дефинисан је и начин извођења екскурзија, излета, школа у природи и осталих активности које доприносе развоју ученика.
Због покренуте иницијативе да се у малим срединама, у оквиру школских објеката организује предшколски програм, прилагођене су одредбе које се односе на организовање проширене дјелатности, а јасније је дефинисана и могућност организовања програма за балетско васпитање и образовање.
Дефинисано је и да рад у школи не може обављати лице које је правоснажном пресудом осуђивано за кривична дјела учињена против достојанства личности, морала, злоупотребе опојних средстава, службене дужности, полног интегритета, злостављања дјетета, полног и другог насиља над дјететом или малољетним лицем.
Кроз реформске процесе у образовању по први пут су дефинисана подручја рада наставника, стручних сарадника, водитеља библиотеке, водитеља продуженог боравка, а по први пут су дефинисани и послови одјељењског старјешине.
Детаљније је утврђено да су наставници, стручни сарадници, водитељи у продуженом боравку, водитељи библиотеке, секретари, рачуновође и директори школа дужни да се стручно усавршавају, те да ће новим правилником бити додатно разрађени критеријуми за додјелу Светосавске награде који ће омогућити и стручним сарадницима да буду кандидовани за додјелу награде.
Дефинисане су и друге области као што је питање исхране у школама, а предвиђено је доношење и нових правилника који ће додатно утицати на квалитетније провођење реформе образовања.
Влада Републике Српске утврдила је Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о предшколском васпитању и образовању.
Дефинисано је да ће предшколске установе примјењивати иновирани Програм предшколског васпитања и образовања, текст је усаглашен и са другим законима у Републици Српској, а отклоњене су и нејасноће које су уочене у примјени Закона о предшколском васпитању и образовању.
Дефинисано је да рад у предшколској установи не може обављати лице које је правоснажном пресудом осуђивано за кривична дјела учињена против достојанства личности, морала, злоупотребе опојних средстава, службене дужности, полног интегритета, злостављања дјетета, полног и другог насиља над дјететом или малољетним лицем.
Такође, измјенама и допунама прецизније су дефинисане одредбе које се односе на стручно усавршавање, оцјењивањe и напредовањe васпитно-образовних радника и директора предшколских установа, одредбе које се односе на испуњеност услова за наставак рада и обављање дјелатности предшколског васпитања и образовања, те унапређење квалитета васпитно-образовног рада и вредновање квалитета рада (спровођење самовредновања и спољашњег вредновања рада предшколске установе), а предвиђено је и доношење подзаконских аката који се односе на наведене области.
Подзаконским актима ће се додатно дефинисати и стандарди рада васпитача и стручних сарадника у предшколским установама како би сви васпитно-образовни радници у систему васпитања и образовања имали уједначене стандарде рада.
Влада Републике Српске усвојила је Уредбу о условима за оснивање и почетак рада установа ученичког стандарда, којом се уређују услови за оснивање и почетак рада дома ученика и ученичког културног центра.
Уредбом су прописани општи, просторни и материјално-технички услови за оснивање дома ученика, просторни и материјално-технички услови за оснивање ученичког културног центра као и испуњеност кадровских услова у установама ученичког стандарда.
Влада Републике Српке донијела је Одлуку о давању сагласности ЈП „Путеви Републике Српске“ д.о.о. Бањалука, за реализацију инвестиција „Пројектовање и изградња нове дионице пута МI-109 (стара ознака М-20) Гацко – Фоча, дионица Тјентиште – Брод на Дрини, поддионица од Тјентишта до Космана, укључујући мост на ријеци Дрини“ и „Рехабилитација магистралног пута МI-111 (стара ознака М-18) Брод на Дрини (Фоча) – Хум (Шћепан Поље)“.
Изградња магистралног пута МI-109 (стара ознака М-20) Гацко – Фоча, дионица Тјентиште – Брод на Дрини обухвата изградњу нове трасе постојећег магистралног пута у дужини приближно 11 километара од Тјентишта до Космана укључујући мост на ријеци Дрини.
За реализацију овог пројекта до сада је урађен Генерални пројекат.
Процијењена вриједност инвестиције износи око 30 милиона КМ.
Планирана поддионица се одваја од постојеће трасе магистралног пута на мјесту гдје се Сутјеска улива у Дрину (Косман) и наставља да прати кањон Сутјеске до Тјентишта.
Друга инвестиција обухвата рехабилитацију магистралног пута МI-111 (стара ознака М-18) Брод на Дрини (Фоча) – Хум (Шћепан Поље)“, у дужини од око 20 километара. Процијењена вриједност инвестиције износи око 10 милиона КМ.
Полазећи од чињенице да реализација предметних пројеката има за циљ развој и унапређење саобраћајне инфраструктуре, те брже и безбједније одвијање саобраћаја, као и повезивање Републике Српске са сусједним државама, на данашњој сједници Владе Републике Српске усвојена је одлука којом се задужује Јавно предузеће „Путеви Републике Српске“ да реализује поменуте пројекте.
Средства неопходна за финансирање предметних инвестицијa, обезбиједиће се на начин да се из буџета Републике Српске дозначе средства у укупном износу од 40.000.000,00 КМ.
Поменуте инвестиције реализоваће се у периоду од двије године од дана закључивања уговора о реализацији.
Владе Републике Српске одобрила је данас донацију финансијских средстава за помоћ страдалима од земљотреса из 2020. године на подручју Баније, чији су домови потпуно уништени.
Српско народно вијеће је изабрало десет породица које се налазе у најтежој ситуацији и којима ће бити обновљене куће.
Влада Републике Српске ће за ове намјене издвојити више од 1,5 милиона КМ.
Влада Републике Српске усвојила је Информацију о реализацији основа Програма социјалног збрињавања радника за 2021. годину.
Буџетом и Ребалансом буџета за 2021. годину, за социјално збрињавање радника који су процесом стечаја, приватизације и ликвидације предузећа остали без запослења, планирана су средства у износу од 6.050.000,00 КМ.
За буџетску 2021. годину, на приједлог надлежне Комисије, Влада Републике Српске је донијела пет одлука у оквиру овог програма, којима су измирене обавезе за неуплаћене доприносе у укупном износу од 6.049.999,97 КМ. Наведеним средствима су дјелимично измирени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање за 1.248 радника из једног предузећа у износу од 915.128,23 КМ, а потпуно је збринуто 1.454 радника из 141 предузећа у износу од 5.134.871,74 КМ.
У периоду од 2004. године до 31.12.2021. године, укупно уплаћена средства за реализацију Програма социјалног збрињавања радника износе 202.112.710,44 КМ. Тим средствима је извршено збрињавање 67.541 радника из 483 предузећа, од којег броја је путем Јавног позива омогућено остваривање права на старосну пензију за 7.866 радника из предузећа која су у процесу приватизације, стечаја и ликвидације.
Влада Републике Српске је данас усвојила Одлуку о исплати финансијских средстава неразвијеним и изразито неразвијеним јединицама локалне самоуправе у износу од 750.000,00 КМ, за период од 01.01 – 31.03.2022. године.
Финасијска средства биће исплаћена за 15 јединица локалне самоуправе, које имају статус неразвијене општине (Братунац, Вишеград, Власеница, Доњи Жабар, Костајница, Љубиње, Невесиње, Нови Град, Петровац, Петрово, Рибник, Рогатица, Хан Пијесак, Шамац и Шипово), те за 20 јединица локалне самоуправе, које имају статус изразито неразвијене општине (Берковићи, Вукосавље, Источни Дрвар, Источни Мостар, Источни Стари Град, Језеро, Калиновик, Кнежево, Крупа на Уни, Купрес, Лопаре, Ново Горажде, Осмаци, Оштра Лука, Пелагићево, Рудо, Сребреница, Трново, Чајниче и Шековићи).
Одлуком о усвајању буџета Републике Српске за 2022. годину, у оквиру Министарства управе и локалне самоуправе, утврђена је буџетска позиција – Трансфери неразвијеним општинама у износу од 3.300.000,00 КМ.
Расподјела средстава у износу од 3.000.000,00 КМ, са наведене позиције, вршиће се у складу са Правилником о критеријумима и поступку за додјелу финансијских средстава неразвијеним и изразито неразвијеним јединицама локалне самоуправе, док ће износ од 300.000,00 КМ, који је намијењен за суфинансирање пројеката неразвијених и изразито неразвијених јединица локалне самоуправе, бити додијељен у складу са Правилником о суфинансирању пројеката неразвијених и изразито неразвијених јединица локалне самоуправе.
Влада Републике Српске је на данашњој сједници прихватила Информацију о Плану прилагођавања на климатске промјене Босне и Херцеговине – NAP са приједлогом мјера и дала сагласност да се овај документ, припремљен у складу са Париским споразумом уз Окврину конвенцију Уједињених нација о климатским промјенама, упути у даљу процедуру усвајања.
Израда Плана прилагођавања на климатске промјене Босне и Херцеговине – NAP финансирана је грант средствима Зеленог климатског фонда (GCF) у износу од 2.506,812 америчких долара, а носилац израде је Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске као контакт институција (Focal point) у име БиХ према Конвенцији, уз подршку Развојног програма УН-а (UNDP). У складу са пројектним приједлогом, консултантски тим који је ангажован од стране UNDP-а израдио је План прилогођавања на климатске промјене – NAP са приједлогом мјера, укључујући и успостављање мултисекторског управљачког механизма за формулисање и спровођење NAP-а и предвиђање Стандардних оперативних процедура (СОП) за хоризонталну и вертикалну институционалну сарадњу на размјени климатских података и одговарајући оквир за праћење и евалуацију. Овим Планом дефинисане су могуће опције адаптације у најугроженијим секторима – пољопривреди, водопривреди, биодиверзитету, шумарству, здрављу људи и туризму, посебно мјере које се односе на краткорочне (2020–2023), средњорочне (2023 – 2027) и дугорочне потребе (2025–2030), у укупној вриједности планираних акција од око 4,2 милијарде америчких долара.
Влада је задужила Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, као контакт институција у име Босне и Херцеговине према Оквирној конвенцији УН-а о климатским промјенама, да у оквиру својих надлежности и уз сарадњу са Министарством енергетике и рударства, Министарством саобраћаја и веза, Министарством здравља и социјалне заштите, Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, Републичким хидрометеоролошким заводом, Републичким заводом за статистику и Фондом за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске прати реализацију задатих циљева Плана прилагођавања на климатске промјене Босне и Херцеговине – NAP, узимајући у обзир уставну и законску надлежност Републике Српске и Босне и Херцеговине у датој области.
Сектор за информисање-Биро за односе са јавношћу
